29. новембар

29. новембар (29.11.) је 333. дан године по грегоријанском календару (334. у преступној години). До краја године има још 32 дана.

Догађаји

• 1777 —
• 1777 — Сан Хозе, Калифорнија је основан као el Pueblo de San José de Guadalupe. Ово је прво цивилно насеље или pueblo у овом делу Калифорније.
• 1781 — Брод са робовима Зонг баца живи товар у море да би полагао право на осигурање.
• 1830 — Новембарски немири избијају у Пољској.
• 1847 — Витман масакр: Др. Маркус Витман, његова жена Нарциса и још њих петнаесторо су убијени и тиме почињу Индијански ратови.
• 1864 — Индијански ратови:: Сенд Крик масакр - волонтери из Колорада предвођени пуковником Џоном Чивингтоном масакрирају најмање 400 припадника Чејена и Арапахоа у Сенд Крику, Колорадо.
• 1872 — Индијански ратови: Модок рат почиње Битком Изгубљене Реке.
• 1877 — Томас Едисон демонстрира свој фонограф по први пут.
• 1890 —
  • Меиџи устав ступа на снагу у Јапану и први Дијет се састаје.
  • У Вест Поинту у савезној држави Њујорк, Америчка Морнаричка академија је победила Академију копнене војске са 24:0 у првој утакмици америчког фудбала између армијске и морнаричке академије.
• 1915 — Ватра уништава већину зграда на Острву Свете Каталине у Калифорнији.
• 1929 — Амерички адмирал Ричард Берд постаје прва особа која је прелетела Јужни пол.
• 1941 — На Кадињачи се одиграла битка између ужичког Радничког батаљона и немачких окупационих снага. Изгинули су сви борци Радничког батаљона, штитећи одступницу Врховном штабу који се повлачио из Ужица ка Санџаку.
• 1943 — У Јајцу је одржано Друго заседање АВНОЈ-а, на ком је одлучено да се Југославија изгради на федеративном принципу.
• 1944 — Други светски рат: Албанија је ослобођена од немачке окупације.
  • Алфред Блалок и Вивијен Томас врше прву операцију (на човеку) да би исправили синдром плаве бебе.
• 1945 — Званично проглашена ФНРЈ (Федеративна Народна Република Југославија), што је означило крај монархистичког уређења у Југославији. Овај дан се прослављао као Дан Републике до 2002.
• 1947 — Генерална Скупштина Уједињених нација је изгласала поделу Палестине између Арапа и Јевреја.
• 1950 — Корејски рат: Севернокорејске и кинеске трупе наређују повлачење снага Уједињених нација из Северне Кореје.
• 1952 — Корејски рат: Амерички председник Двајт Ајзенхауер испуњава обећање из кампање тиме што путује до Кореје да би видео шта може да се учини да се прекине конфликт.
• 1961 — Меркур-Атлас 5 је лансиран са Еносом (шимпанзом) (летелица је облетела Земљу два пута и срушила се недалеко од обале Порторика).
• 1963 — Амерички председник Линдон Џонсон је успоставио Воренову комисију да истражи атентат на председника Џона Кенедија.

1963 – Five minutes after takeoff from Montreal, Trans-Canada Air Lines Flight 831 crashed, killing all 118 people aboard.

• 1963 — Канадски DC-8 на лету лету 831 се срушио, убивши притом свих 118 особа у авиону.
• 1965 — Лансиран је канадски сателит Alouette 2 .
• 1967 — Вијетнамски рат: Амерички министар одбране Роберт Макнамара објављује своју оставку.
• 1975 — Бил Гејтс први пут користи име „Micro-soft“ (за микрорачунарски софтвер) у писму Полу Алену.
• 1981 — Недалеко од обале острва Санта Каталине, 43-годишња Натали Вудсе дави несрећним случајем.
• 1982 — Совјетска инвазија Авганистана: Генерална скупштина Уједињених нација доноси Резолуцију Уједињених нација 37/37, по којој совјетске снаге треба да се повуку из Авганистана.
• 1987 — Корејски Боинг 707 у ком се налазило 155 путника експлодирао је изнад тајландско-бурманске границе.
• 1990 — Заливски рат: Савет безбедности Уједињених нација доноси Резолуцију Савета безбедности УН 678, по којој се омогућује војна интервенција на Ирак уколико та нација не повуче своје снаге из Кувајта и не ослободи све стране таоце до 15. јануара 1991.
• 1992 — Денис Бирд из Њујорк Џетса постаје парализован због повреде врата током фудбалске утакмице против Канзас Сити Чифса.
• 2017 — Слободан Праљак, хрватски ратни злочинац, извршио самоубиство у судници приликом читања пресуде, испијањем отрова цијанида што му је зауставило рад срца. Смрт је констатована неколико часова касније.

Рођења

• 1797 — Гаетано Доницети, италијански композитор. (прем. 1848)
• 1803 — Кристијан Доплер, аустријски математичар и физичар. (прем. 1853)
• 1832 — Луиза Меј Алкот, америчка књижевница. (прем. 1888)^[1]
• 1835 — Циси, кинеска царица (1861—1908). (прем. 1908)^[2]
• 1839 — Лудвиг Анценгрубер, аустријски драматург, романописац и песник. (прем. 1889)^[3]
• 1847 — Светислав Вуловић, српски књижевно-позоришни критичар, историчар књижевности и академик. (прем. 1898)
• 1856 — Теобалд фон Бетман Холвег, немачки политичар, најпознатији као канцелар Немачке (1909—1917). (прем. 1921)
• 1891 — Јулијус Раб, аустријски политичар, најпознатији као канцелар Аустрије (1953—1961). (прем. 1964)
• 1895 — Базби Беркли, амерички редитељ и музички кореограф. (прем. 1976)
• 1922 — Душко Радовић, српски песник, писац, новинар, афористичар и радио и ТВ уредник. (прем. 1984)
• 1929 — Рената Улмански, српска глумица.
• 1932 — Жак Ширак, француски политичар, најпознатији као председник Француске (1995—2007). (прем. 2019)
• 1937 — Бранислав Мартиновић, српски рвач. (прем. 2015)
• 1938 — Мирко Ђорђевић, српски социолог религије, књижевник, публициста и преводилац. (прем. 2014)
• 1939 — Матија Бећковић, српски песник и писац.^[4][5]
• 1946 — Вук Драшковић, српски књижевник и политичар, оснивач Српског покрета обнове.
• 1947 — Петра Кели, немачка политичарка, активисткиња за људска права, феминисткиња, еколошкиња и оснивачица партије Зелених. (прем. 1992)
• 1949 — Гари Шендлинг, амерички глумац, комичар, редитељ, продуцент и писац. (прем. 2016)
• 1952 — Џеф Феј, амерички глумац.
• 1954 — Џоел Коен, амерички редитељ, сценариста и продуцент.
• 1957 — Мирко Кодић, српски хармоникаш.
• 1961 — Том Сајзмор, амерички глумац и продуцент. (прем. 2023)
• 1961 — Новица Чановић, југословенски атлетичар. (прем. 1993)
• 1962 — Енди Ларок, шведски музичар и музички продуцент, најпознатији као гитариста групе King Diamond.
• 1964 — Дон Чидл, амерички глумац.
• 1967 — Чарлс Смит, амерички кошаркаш.
• 1973 — Рајан Гигс, велшки фудбалер и фудбалски тренер.
• 1976 — Чедвик Боузман, амерички глумац. (прем. 2020)^[6]
• 1976 — Ана Фарис, америчка глумица, продуценткиња, гласовна уметница и списатељица.
• 1978 — Лорен Кристина Герман, америчка глумица.
• 1984 — Катлего Мфела, јужноафрички фудбалер.
• 1986 — Катарина Димитријевић, српска глумица.
• 1995 — Лора Марано, америчка глумица и певачица.

Смрти

• 741 — Папа Гргур III
• 1268 — Папа Клемент IV
• 1314 — Краљ Филип IV Лепи (рођ. 1268)
• 1378 — Карло IV, цар Светог римског царства. (рођ. 1316)
• 1516 — Ђовани Белини, италијански сликар. (рођ. отприлике 1430)
• 1530 — Кардинал Томас Вулси, саветник енглеског краља Хенрија VIII.
• 1571 — Катберт Мејн, римокатолички свештеник у Енглеској.
• 1632 — Фридрих V Палатински (рођ. 1596)
• 1643 — Клаудио Монтеверди, италијански композитор.
• 1694 — Марчело Малпиги, италијански физичар.
• 1847 — Маркус и Нарциса Витман
• 1881 — Јанез Блајвајс, словеначки конзервативни политичар, новинар, лекар, ветеринар и јавна личност. (рођ. 1808)^[7]
• 1916 — Војвода Вук, четнички командант у балканским ратовима
• 1924 — Ђакомо Пучини, италијански композитор. (рођ. 1858)
• 1941 — Драгојло Дудић, револуционар, књижевник (рођ. 1887)^[8]
• 1953 — Сем Де Грас, холивудски глумачки пионир.
• 1954 — Динк Џонсон, џез музичар. (рођ. 1892)
• 1957 — Ерих Волфганг Корнголд, композитор.
• 1975 — Грејам Хил, тркач аутомобила.
• 1979 — Зепо Маркс, глумац, комичар. (рођ. 1901)
• 1981 —
  • Фредерик Вертам, психолог. (рођ. 1895)
  • Натали Вуд, америчка глумица. (рођ. 1938)
• 1982 — Перси Вилијамс, канадски спортиста. (рођ. 1908)
• 1986 — Кери Грант, глумац.
• 1989 — Зуко Џумхур, путописац, сликар и карикатуриста. (рођ. 1921)^[9]
• 1991 — Френк Јерби, аутор.
• 1996 — Драгослав Срејовић, археолог, академик САНУ
• 1998 — Живојин Павловић, српски књижевник, филмски редитељ, сликар и професор Београдског Универзитета.
• 1999 — Џин Рејбурн, водитељ.
• 2001 —
  • Џорџ Харисон, музичар (Битлси).
  • Џон Ноулс, аутор.
• 2004 —
  • Џон Дру Баримор, глумац. (рођ. 1932)
  • Хери Денинг, бејзбол играч. (рођ. 1911)
• 2009 — Драгомир Брајковић, књижевник (рођ. 1947)
• 2017 — Слободан Праљак, хрватски генерал и редитељ. (рођ. 1945)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква данас прославља
  • Свети апостол и јеванђелист Матеј
• Међународни дан солидарности са Палестинцима
• Национални дан у Албанији
• Дан Републике бивше СФР Југославије и СР Југославије

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

29. новембар на Викимедијиној остави.