1945

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1920-е 1930-е 1940-е 1950-е 1960-е
Године:	1942 1943 1944 1945 1946 1947 1948
1945 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:\|312px]]
[[Датотека:\|312px]]

1945 на Викимедијиној остави.

1945. је била проста година.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

Јануар

1. јануар — Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ) званично преименована у Југословенску армију (ЈА), а Врховни штаб у Генералштаб.
17. јануар — Совјетске трупе и пољске снаге су у Другом светском рату ослободиле Варшаву.
19. јануар — Црвена армија је ослободила Лођски гето.
20. јануар — Немачка је започела евакуацију најмање 1,8 милиона становника Источне Пруске.
23. јануар — Немачки велики адмирал Карл Дениц је наредио почетак операције Ханибал, која је постала један од највећих евакуација морем у историји, са више од милион људи пребачених током 15 недеља.
27. јануар — Савезничке трупе ослободиле логор Аушвиц.

Фебруар

4. фебруар — Черчил, Рузвелт и Стаљин су се састали на Кримској конференцији у Јалти да би се договорили о акцијама за завршетак Другог светског рата и плановима у послератном периоду.
19. фебруар — Америчке снаге искрцале се у Другом светском рату на пацифичко острво Иво Џима.

Март

4. март — Основано је спортско друштво Црвена звезда.
5. март — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у Келн.
7. март — Потиснувши јапанске снаге у Другом светском рату, британска 14. армија ушла у Мандалеј, други по величини град у Бурми.
- Трупе САД су током битке за Ремаген у Другом светском рату заузеле стратешки важан Лудендорфов мост преко Рајне, што им је омогућило да успоставе и прошире мостобран на тлу Немачке.
  - После оставке краљевске владе Јосип Броз Тито формирао нову југословенску владу у коју су ушли и шеф Демократске странке Милан Грол, као први потпредседник, и Иван Шубашић, као министар иностраних послова.
9. март — Официри Јапанске царске војске су збацили власти Француске Индокине.
- Оружане снаге САД су касно увече отпочеле неселективно бомбардовање Токија запаљивим бомбама у коме је током ноћи побијено око 100.000 цивила.
11. март — Јапанци су успоставили марионетско Вијетнамско царство на челу са царем Бао Дајем.
- У Јалти на Криму завршена је конференција лидера трију великих сила антихитлеровске коалиције који су ускладили војне планове за окончање Другог светског рата и договорили се о оснивању Уједињених нација.
14. март — Британско ратно ваздухопловство на железнички вијадукт у немачком граду Билефелд је први пут избацило најтежу бомбу у Другом светском рату, "Велики Слем", тешку 9 тона.
23. март — Почела је битка на Рајни у Другом светском рату.
26. март — После тешких борби, америчке трупе у Другом светском рату освојиле пацифичко острво Иво Џима.

Април

6. април — Јединице Југословенске армије су ослободиле Сарајево.
7. април — Амерички авиони у Другом светском рату потопили највећи јапански ратни брод „Јамато“.
11. април — Америчке трупе освојиле, у Другом светском рату, немачке градове Есен и Вајмар и ослободиле концентрациони логор Бухенвалд.
12. април — Југословенска армија је пробила Сремски фронт и отпочела борбе за завршно ослобођење Југославије.
- Хари Труман је положио заклетву као 33. председник САД након смрти Френклина Рузвелта.
15. април — Совјетска подморница је потопила немачки избеглички брод Гоја са 7000-8000 путника, што је преживело 183 особе.
22. април — Из концентрационог логора Јасеновац пробило се 80 логораша, а њих 520 је том приликом убијено.
23. април — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила нацистичке логоре "Захсенхаузен" и "Равензбрик".
25. април — Совјетске и америчке трупе среле се, први пут у Другом светском рату, код места Торгау у Немачкој.
29. април — Америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор Дахау.
- Адолф Хитлер се женио својом дугогодишњом партнерком Евом Браун и одредио адмирала Карла Деница за свог наследника.
  - Снаге нацистичке Немачке у Другом светском рату капитулирале су у северној Италији, Аустрији, Штајерској и Корушкој.
30. април — Југословенска армија ослободила је у Другом светском рату усташки логор Јасеновац.
- Адолф Хитлер и његова супруга Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину док су совјетске трупе касно увече заузеле зграду Рајхстага.

Мај

1. мај — Јозеф Гебелс и његова супруга Магда су отровали цијанидом своје шесторо деце, а затим извршили самоубиство.
2. мај — Генерал Хелмут Вајдлинг, командант немачких трупа у Берлину је предао град совјетским војницима предвођеним маршалом Георгијем Жуковим, чиме је окончана битка за Берлин.
7. мај — Немачки генерал Алфред Јодл је у Ремсу име Вермахта потписао документ о немачкој безусловној капитулацији у Другом светском рату.
8. мај — Фелдмаршал Вилхелм Кајтел у Берлину потписао завршни документ о капитулацији Немачке и окончању Другог светског рата у Европи.
10. мај — Совјетске трупе у Другом светском рату заузеле Праг.
15. мај — Предајом немачких и колаборационистичких трупа окончан је Други светски рат у Југославији.

Јун

21. јун — Јапанске трупе на острву Окинава, које је служило као последња одбрана Јапана у Другом светском рату, предале су се Американцима.

Јул

1. јул — Први дан планираног британско-америчко-пољско-немачког напада на СССР по британском војном плану Операција Незамисливо.
16. јул — У пустињи код града Аламогордо у држави Нови Мексико војска САД је извршила Тринити тест, прву пробу атомске бомбе.
17. јул — У Потсдаму је почела Потсдамска конференција о послератној будућности Европе.
26. јул — На парламентарним изборима у Уједињеном Краљевству победили лабуристи и њихов лидер Клемент Атли на месту премијера заменио Винстона Черчила.
28. јул — Амерички бомбардер Б-25 у густој магли ударио у „Емпајер стејт билдинг“ у Њујорку, тада највишу зграду у свету.
30. јул — Јапанска подморница И-58 је потопила америчку крстарицу Индијанаполис, изазвавши смрт 883 морнара.

Август

6. август — Америчке снаге бациле атомску бомбу на јапански град Хирошима.
9. август — Бачена атомска бомба на јапански град Нагасаки.
14. август — Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију.
15. август — Кореја добила независност од Јапана.
19. август — У Вијетнаму је под руководством Хо Ши Мина и ослободилачког покрета „Вијетмин” почела „августовска револуција” против француских колонијалних трупа.
21. август — Физичар Хари К. Даглијан млађи смртоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос.
30. август — Уједињено Краљевство је поново успоставила своју власт у Хонгконгу, након три године и седам месеци јапанске окупације.

Септембар

2. септембар — Јапан је на америчком броду Мисури, у Токијском заливу, потписао капитулацију чиме је и званично завршен Други светски рат.

Октобар

4. октобар — Основан Партизан.
21. октобар — На изборима у Француској први пут су гласале жене.
24. октобар — Ступила је на снагу Повеља УН, коју је у јуну 1945. потписала 51 земља оснивач Уједињених нација.

Новембар

11. новембар — У Југославији одржани избори за уставотворну Скупштину. Листа Народног фронта, предвођена Јосипом Брозом Титом, вођом југословенских комуниста, освојила 90% гласова.
29. новембар — У Београду проглашена Федеративна Народна Република Југославија, чиме је званично укинута монархија. У састав ФНРЈ ушло шест народних република (НР Словенија, НР Хрватска, НР Босна и Херцеговина, НР Црна Гора, НР Србија, НР Македонија) и две аутономне области у саставу Србије (Војводина и Космет).

Рођења

Јануар

10. јануар — Род Стјуарт, енглески музичар, најпознатији као певач
11. јануар — Жералдо Азеведо, бразилски музичар
19. јануар — Драган Холцер, југословенски фудбалер (прем. 2015)
29. јануар — Том Селек, амерички глумац, продуцент и војни ветеран

Фебруар

6. фебруар — Јожеф Каса, мађарско-српски политичар, економиста и банкар (прем. 2016)
6. фебруар — Боб Марли, јамајкански музичар, један од пионира регеа (прем. 1981)
9. фебруар — Мија Фароу, америчка глумица и модел
17. фебруар — Бренда Фрикер, ирска глумица
19. фебруар — Мајкл Нејдер, амерички глумац (прем. 2021)

Март

2. март — Гордон Томсон, канадски глумац
3. март — Џорџ Милер, аустралијски редитељ, сценариста и продуцент
20. март — Пет Рајли, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер
29. март — Волт Фрејжер, амерички кошаркаш
30. март — Ерик Клептон, енглески музичар, најпознатији као гитариста

Април

2. април — Линда Хант, америчка глумица
14. април — Ричи Блекмор, енглески музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Deep Purple
24. април — Никодим Комљеновић, српски протосинђел (прем. 2002)
25. април — Бјорн Улвеус, шведски музичар, певач, гитариста,текстописац и музички продуцент, најпознатији као члан групе ABBA

Мај

8. мај — Кит Џарет, амерички пијаниста и композитор
9. мај — Слободан Ж. Јовановић, српски редитељ и сценариста (прем. 2016)
9. мај — Јуп Хајнкес, немачки фудбалер и фудбалски тренер
13. мај — Рајко Петров Ного, српски песник, есејиста и књижевни критичар (прем. 2022)
17. мај — Тони Роуч, аустралијски тенисер
19. мај — Пит Таунсенд, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, фронтмен, певач и гитариста групе The Who
28. мај — Џон Фогерти, амерички музичар, најпознатији као суоснивач, певач и гитариста групе Creedence Clearwater Revival
31. мај —Рајнер Вернер Фасбиндер, немачки редитељ,сценариста и глумац (прем. 1982)

Јун

9. јун — Луис Окања, шпански бициклиста (прем. 1994)
11. јун — Адријен Барбо, америчка глумица, певачица и списатељица
17. јун — Еди Меркс, белгијски бициклиста
25. јун — Карли Сајмон, америчка музичарка и ауторка књига за децу

Јул

1. јул — Деби Хари, америчка музичарка, модел и глумица
10. јул — Вирџинија Вејд, енглеска тенисерка
17. јул — Александар II Карађорђевић, принц из династије Карађорђевић
20. јул — Илија Катић, српски фудбалер.
20. јул — Ким Карнс, америчка музичарка
26. јул — Хелен Мирен, енглеска глумица
26. јул — Станиша Стошић, српски певач (прем. 2008)
30. јул — Патрик Модијано, француски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (2014)

Август

14. август — Вим Вендерс, немачки редитељ, сценариста, продуцент, глумац, писац и фотограф
14. август — Стив Мартин, амерички глумац, комичар, писац и музичар
19. август — Ијан Гилан, енглески музичар, најпознатији као певач групе Deep Purple
21. август — Базил Поледорис, амерички композитор и диригент грчког порекла (прем. 2006)
22. август — Вида Павловић, српска певачица (прем. 2005)
23. август — Рита Павоне, италијанска музичарка и глумица
24. август — Кен Хенсли, енглески музичар и музички продуцент (прем. 2020)
31. август — Ван Морисон, ирски музичар и музички продуцент

Септембар

11. септембар — Франц Бекенбауер, немачки фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2024)
17. септембар — Фил Џексон, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер
22. септембар — Илија Петковић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2020)
26. септембар — Брајан Фери, енглески музичар
29. септембар — Реџи Банистер, амерички глумац, продуцент, сценариста и музичар

Октобар

1. октобар — Харис Силајџић, бошњачки политичар
19. октобар — Дивајн, амерички глумац, певач и дрег краљица (прем. 1988)
19. октобар — Џон Литгоу, амерички глумац, музичар, песник и писац
21. октобар — Еверет Макгил, амерички глумац
21. октобар— Никита Михалков, руски редитељ и глумац

Новембар

3. новембар — Герд Милер, немачки фудбалер (прем. 2021)
12. новембар — Нил Јанг, канадски музичар
15. новембар — Боб Гантон, амерички глумац
15. новембар — Ани-Фрид Лингстад, шведско-норвешка музичарка, најпознатија као чланица групе ABBA
16. новембар — Стив Рејлсбек, амерички глумац
17. новембар — Срђан Карановић, српски редитељ и сценариста
21. новембар — Голди Хон, америчка глумица, продуценткиња и певачица
30. новембар — Роџер Главер, британски музичар, најпознатији као басиста групе Deep Purple
30. новембар — Били Дрејго, амерички глумац (прем. 2019)

Децембар

1. децембар — Бет Мидлер, америчка музичарка, глумица, комичарка и продуценткиња
9. децембар — Мајкл Нури, амерички глумац
16. децембар — Жељко Бебек, босанскохерцеговачко-хрватски музичар, најпознатији као певач групе Бијело дугме
22. децембар — Дајана Сојер, америчка новинарка
24. децембар — Леми Килмистер, енглески музичар, најпознатији као суоснивач, певач и басиста групе Mötorhead (прем. 2015)
31. децембар — Вернон Велс, аустралијски глумац
31. децембар — Барбара Карера, америчко-никарагванска глумица и модел