Tomas Lindahl

Tomas Robert Lindahl

Rođenje 28. 1. 1938. (1938-01-28) (dob: 86)[1]
Stockholm, Švedska
Državljanstvo švedsko
Polje Istraživanje raka
Popravak DNA[2]
Institucija Institut Francisa Cricka
Londonski istraživački institut
Univerzitet u Göteborgu
Univerzitet u Princetonu
Rockefellerov univerzitet
Alma mater Karolinska Institutet (PhD)
Teza: O strukturi i stabilnosti nukleinskih kiselina u otopini (1967.)
Poznat po pojašnjenje stanične rezistencije na karcinogene
Istaknute nagrade FMedSci (1998.)[3]
FRS (1988.)[4]
Kraljevska medalja (2007.)
Copleyjeva medalja (2010.)
Nobelova nagrada za kemiju (2015.)

Tomas Robert Lindahl [ˈtɔmas ˈrɔbert ˈlɪndɑːl] (Stockholm, 28. januara 1938), švedski znanstvenik. Specijalizirao se u istraživanju raka.[5][6][7][8][9][10][11][12][13] Član je Kraljevskog društva[4] i Akademije medicinskih znanosti u Ujedinjenom Kraljevstvu.[3]

S američkim kemičarom Paulom L. Modrichem i turskim kemičarom Azizom Sancarom podijelio je 2015. dodijeljenu im Nobelovu nagradu za kemiju za izučavanja mehanizama popravka DNA.[14][15][16]

Obrazovanje

Lindahl se rodio u Kungsholmenu u Stockholmu kao sin Folkea Roberta Lindahla i Ethel Hulde Hultberg.[17] Doktorski stupanj stekao je 1967.,[18] a zvanje doktora medicine 1970. na Karolinska Institutetu u Stockholmu.[1]

Karijera

Poslije doktorata Lidnahl je počeo poslijedoktorsko istraživanje na Univerzitetu u Princetonu i Rockefellerovu univerzitetu.[19] Bio je profesor medicinske kemije na Univerzitetu u Göteborgu od 1978. do 1982. Nakon što se preselio u Ujedinjeno Kraljevstvo, pridružio se 1981. kao istraživač Imperijalnom fondu za istraživanje raka (sada Cancer Research UK).[19] Od 1986. do 2005. na Cancer Research UK-u bio je prvi direktor Laboratorija Clare Hall u Hertfordshireu, od 2015. dio Instituta Francisa Cricka.[20] S istraživanjem je nastavio do 2009.

Nagrade i počasti

Lindahl je također napravio brojne značajne doprinose u razumijevanju mehanizma transformacije limfocita B uzrokovane Epstein-Barrovim virusom na razini DNA. Najznamenitiji među njima bio je prvi opis pojave zatvorene kružne dvostruke virusne DNA u limfoidnim stanicama.[4]

Reference

  1. ↑ 1,0 1,1 LINDAHL, Tomas Robert. Who's Who 2015 (online Oxford University Press ed.). A & C Black, an imprint of Bloomsbury Publishing plc (potrebna pretplata)
  2. ↑ Lindahl, Tomas (2013). „My Journey to DNA Repair”. Genomics, Proteomics & Bioinformatics 11 (1): 2–7. DOI:10.1016/j.gpb.2012.12.001. ISSN 16720229. 
  3. ↑ 3,0 3,1 „Dr Tomas Lindahl FRS FMedSci”. London: Academy of Medical Sciences. Arhivirano iz originala na datum 8. oktobra 2015. 
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 „Lindahl, Tomas Robert: EC/1988/20”. London: The Royal Society. Arhivirano iz originala na datum 2019-07-10. Pristupljeno 2015-10-10. 
  5. ↑ Gerken, T. is; Girard, C. A.; Tung, Y. -C. L.; Webby, C. J.; Saudek, V.; Hewitson, K. S.; Yeo, G. S. H.; McDonough, M. A. i dr.. (2007). „The Obesity-Associated FTO Gene Encodes a 2-Oxoglutarate-Dependent Nucleic Acid Demethylase”. Science 318 (5855): 1469–1472. DOI:10.1126/science.1151710. PMC 2668859. PMID 17991826. 
  6. ↑ „Author's profile”. Scopus. 
  7. ↑ Lindahl, T. (1993). „Instability and decay of the primary structure of DNA”. Nature 362 (6422): 709–15. DOI:10.1038/362709a0. PMID 8469282. 
  8. ↑ Wood, R. D. (2001). „Human DNA Repair Genes”. Science 291 (5507): 1284–9. DOI:10.1126/science.1056154. PMID 11181991. 
  9. ↑ Satoh, M. S.; Lindahl, T. (1992). „Role of poly(ADP-ribose) formation in DNA repair”. Nature 356 (6367): 356. DOI:10.1038/356356a0. 
  10. ↑ Trewick, S. C.; Henshaw, T. F.; Hausinger, R. P.; Lindahl, T; Sedgwick, B (2002). „Oxidative demethylation by Escherichia coli AlkB directly reverts DNA base damage”. Nature 419 (6903): 174–8. DOI:10.1038/nature00908. PMID 12226667. 
  11. ↑ Barnes, D. E.; Lindahl, T (2004). „Repair and genetic consequences of endogenous DNA base damage in mammalian cells”. Annual Review of Genetics 38: 445–76. DOI:10.1146/annurev.genet.38.072902.092448. PMID 15568983. 
  12. ↑ Yang, Y. G.; Lindahl, T; Barnes, D. E. (2007). „Trex1 exonuclease degrades ssDNA to prevent chronic checkpoint activation and autoimmune disease”. Cell 131 (5): 873–86. DOI:10.1016/j.cell.2007.10.017. PMID 18045533. 
  13. ↑ Crow, Y. J.; Hayward, B. E.; Parmar, R; Robins, P; Leitch, A; Ali, M; Black, D. N.; Van Bokhoven, H i dr.. (2006). „Mutations in the gene encoding the 3'-5' DNA exonuclease TREX1 cause Aicardi-Goutières syndrome at the AGS1 locus”. Nature Genetics 38 (8): 917–20. DOI:10.1038/ng1845. PMID 16845398. 
  14. ↑ Broad, William J. (7. 10. 2015.). „Nobel Prize in Chemistry Awarded to Tomas Lindahl, Paul Modrich and Aziz Sancar for DNA Studies”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 7. 10. 2015. 
  15. ↑ Staff (7. 10. 2015.). „THE NOBEL PRIZE IN CHEMISTRY 2015 – DNA repair – providing chemical stability for life” (PDF). Nobel Prize. Pristupljeno 7. 10. 2015. 
  16. ↑ DOI:10.1038/nature.2015.18515
    This citation will be automatically completed in the next few minutes. You can jump the queue or expand by hand
  17. ↑ Sweden, Indexed Birth Records, 1860–1941
  18. ↑ Lindahl, Tomas (1967). On the structure and stability of nucleic acids in solution. Stockholm. 
  19. ↑ 19,0 19,1 „Cancer Research UK Grants & Research – Tomas Lindahl”. Arhivirano iz originala na datum 2008-05-23. Pristupljeno 10. novembra 2008. 
  20. ↑ "4 ways that Tomas Lindahl’s Nobel Prize for Chemistry revolutionised cancer research" Arhivirano 2015-10-08 na Wayback Machine-u, by Emma Smith, CRUK Science blog, 7. oktobra 2015.

Vanjske veze

  • www.crick.ac.uk/research/a-z-researchers/emeritus-scientists/tomas-lindahl/
  • p
  • r
  • u
1901. – 1925.

1901. Jacobus Henricus van 't Hoff  • 1902. Hermann Emil Fischer  • 1903. Svante Arrhenius  • 1904. William Ramsay  • 1905. Adolf von Baeyer  • 1906. Henri Moissan  • 1907. Eduard Buchner  • 1908. Ernest Rutherford  • 1909. Wilhelm Ostwald  • 1910. Otto Wallach  • 1911. Marie Curie  • 1912. Victor Grignard / Paul Sabatier  • 1913. Alfred Werner  • 1914. Theodore William Richards  • 1915. Richard Willstätter  • 1916. • 1917. • 1918. Fritz Haber  • 1919.  • 1920. Walther Nernst  • 1921. Frederick Soddy  • 1922. Francis William Aston  • 1923. Fritz Pregl  • 1924.  • 1925. Richard Adolf Zsigmondy

1926. – 1950.

1926. Theodor Svedberg  • 1927. Heinrich Otto Wieland  • 1928. Adolf Windaus  • 1929. Arthur Harden / Hans von Euler-Chelpin  • 1930. Hans Fischer  • 1931. Carl Bosch / Friedrich Bergius  • 1932. Irving Langmuir  • 1933.  • 1934. Harold Urey  • 1935. Frédéric Joliot / Irène Joliot-Curie  • 1936. Peter Debye  • 1937. Norman Haworth / Paul Karrer  • 1938. Richard Kuhn  • 1939. Adolf Butenandt / Lavoslav Ružička  • 1940.  • 1941.  • 1942.  • 1943. George de Hevesy  • 1944. Otto Hahn  • 1945. Artturi Ilmari Virtanen  • 1946. James B. Sumner / John Howard Northrop / Wendell Meredith Stanley  • 1947. Robert Robinson  • 1948. Arne Tiselius  • 1949. William Giauque  • 1950. Otto Diels / Kurt Alder

1951. – 1975.

1951. Edwin McMillan / Glenn T. Seaborg  • 1952. Archer Martin / Richard Laurence Millington Synge  • 1953. Hermann Staudinger  • 1954. Linus Pauling  • 1955. Vincent du Vigneaud  • 1956. Cyril Norman Hinshelwood / Nikolaj Semjonov  • 1957. Lord Todd  • 1958. Frederick Sanger  • 1959. Jaroslav Heyrovský  • 1960. Willard Libby  • 1961. Melvin Calvin  • 1962. Max Perutz / John Kendrew  • 1963. Karl Ziegler / Giulio Natta  • 1964. Dorothy Hodgkin  • 1965. Robert Burns Woodward  • 1966. Robert S. Mulliken  • 1967. Manfred Eigen / Ronald George Wreyford Norrish / George Porter  • 1968. Lars Onsager  • 1969. Derek Barton / Odd Hassel  • 1970. Luis Federico Leloir  • 1971. Gerhard Herzberg  • 1972. Christian B. Anfinsen / Stanford Moore / William Howard Steinn  • 1973. Ernst Otto Fischer / Geoffrey Wilkinson  • 1974. Paul J. Flory  • 1975. John Warcup Cornforth / Vladimir Prelog

1976. – 2000.

1976. William Lipscomb  • 1977. Ilya Prigogine  • 1978. Peter D. Mitchell  • 1979. Herbert C. Brown / Georg Wittig  • 1980. Paul Berg / Walter Gilbert / Frederick Sanger  • 1981. Ken'ichi Fukui / Roald Hoffmann  • 1982. Aaron Klug  • 1983. Henry Taube  • 1984. Robert Bruce Merrifield  • 1985. Herbert A. Hauptman / Jerome Karle  • 1986. Dudley R. Herschbach / Yuan T. Lee / John C. Polanyi  • 1987. Donald J. Cram / Jean-Marie Lehn / Charles J. Pedersen  • 1988. Johann Deisenhofer / Robert Huber / Hartmut Michel  • 1989. Sidney Altman / Thomas Cech  • 1990. Elias James Corey  • 1991. Richard R. Ernst  • 1992. Rudolph A. Marcus  • 1993. Kary B. Mullis / Michael Smith  • 1994. George Andrew Olah  • 1995. Paul J. Crutzen / Mario J. Molina / F. Sherwood Rowland  • 1996. Robert Curl / Harold Kroto / Richard Smalley  • 1997. Paul D. Boyer / John E. Walker / Jens Christian Skou  • 1998. Walter Kohn / John A. Pople  • 1999. Ahmed Zevail  • 2000. Alan J. Heeger / Alan G. MacDiarmid / Hideki Shirakawa

2001. – 2024.

2001. William S. Knowles / Ryōji Noyori / K. Barry Sharpless  • 2002. Kurt Wüthrich / John B. Fenn / Kōichi Tanaka  • 2003. Peter Agre / Roderick MacKinnon  • 2004. Aaron Tzihanover / Avram Herško / Irwin Rose  • 2005. Yves Chauvin / Robert H. Grubbs / Richard R. Schrock  • 2006. Roger David Kornberg  • 2007. Gerhard Ertl  • 2008. Osamu Shimomura / Martin Chalfie / Roger Y. Tsien  • 2009. Venkatraman Ramakrišnan / Thomas A. Steitz / Ada Jonat  • 2010. Richard F. Heck / Akira Suzuki / Eiichi Negishi  • 2011. Dan Šehtman  • 2012. Robert Lefkowitz / Brian Kobilka  • 2013. Martin Karplus / Michael Levitt / Arieh Varšel  • 2014. Eric Betzig / Stefan Hell / William E. Moerner  • 2015. Tomas Lindahl / Paul Modrich / Aziz Sancar  • 2016. Jean-Pierre Sauvage / J. Fraser Stoddart / Ben Feringa  • 2017. Jacques Dubochet / Joachim Frank / Richard Henderson  • 2018. Frances Arnold / Greg Winter / George P. Smith  • 2019. John B. Goodenough / M. Stanley Whittingham / Akira Yoshino  • 2020. Emmanuelle Charpentier / Jennifer Doudna  • 2021. Benjamin List / David MacMillan  • 2022. Carolyn R. Bertozzi / Morten P. Meldal / Karl Barry Sharpless  • 2023. Moungi G. Bawendi / Louis E. Brus / Aleksej Jekimov

Normativna kontrola Uredi na Wikidati