Birgit Nilson

Merta Birgit Nilsson (17. maj 1918 – 25. decembar 2005) bila je proslavljena švedska dramaturska sopraniskinja. Iako je pevala široki repertoar operskih i vokalnih dela, Nilson je bila najpoznatija po svojim nastupima u operama Ričarda Vagnera i Ričarda Štrausa.^[5] Njen glas je bio prepoznatljiv po snažnoj snazi, izobilnim rezervama moći i blistavom sjaju i jasnoći u gornjem registru.

Pregled

Nilson je ostavila toliko snažne utiske na mnoge uloge da su one postale poznate kao „Nilsonov repertoar”. Ona je pevala opere Ričarda Štrausa i specijalizovala se za Pučinijev Turandot, a slavu je steka na Vagnerovom operama. Jednom je rekla da ju je Izolda učinila poznatom, a Turandot bogatom.^[6] Njena izuzetno rafinirana izvođenja njegove muzike bila su uporediva sa delom Kirsten Flagstad, koja je dominirala Vagnerovim repertoarom u Metropolitanskoj operi tokom godina pre Drugog svetskog rata.

Biografija

Rani život

Birgit Nilson je rođena kao Marta Birgit Svensson na farmi u Vastra Karupu u Skaneu (100 km/60 milja severno od Malmea) od oca Nilsa Svensona i majke Justine Svenson (rođene Paulson). Kada je imala tri godine, počela je da svira melodije na klaviru igrački koju joj je majka kupila. U jednom intervjuu je izjavila da je mogla da peva pre nego što je prohodala, dodajući: „Čak sam pevala i u snovima”. Njen vokalni talenat prvi put je primećen kada je počela da peva u svom crkvenom horu. Horovođa čuvši kako peva i savetovao joj je da ide na časove glasa.

Studirala je kod Ragnara Blenoua u Astorpu šest meseci kako bi se pripremila za audiciju na Kraljevskoj švedskoj muzičkoj akademiji u Stokholmu gde je bila prva u grupi od 47 pevača i dobila stipendiju Kristine Nilson, nazvanu po imenu čuvenog soprana. Njeni nastavnici na Akademiji bili su Josef Hislop i Arne Sanegard. Međutim, smatrala je sebe samoukom: „Najbolja učiteljica je scena“, rekla je jednom intervjueru 1981. „Izađeš na nju i moraš naučiti da projektuješ“. Žalila je zbog svojih ranih instrukcija i svoj uspeh pripisivala domaćem talentu. „Moj prvi učitelj glasa [Hislop] me je umalo ubio... drugi je bio skoro isto tako loš.“^[7]

Rana karijera

Godine 1946, Nilsonova je debitovala u Kraljevskoj švedskoj operi u Stokholmu sa samo tri dana najave, zamenivši bolesnu Agatu u Der Freischütz Karla Marije fon Vebera. Dirigent Leo Bleh nije bio previše ljubazan prema njoj, i kako je napisala u svojoj autobiografiji, čak je razmišljala o samoubistvu nakon nastupa. Godine 1947, privukla je nacionalnu pažnju kao Verdijeva Lejdi Makbet pod Fricom Bušom.^[8] Usledilo je mnoštvo ugloga, od Štrausa i Verdija do Vagnera, Pučinija i Čajkovskog. U Stokholmu je izgradila stalan repertoar uloga u lirsko-dramskom polju, uključujući Donna Anna, Aida, Lisa, Tosca, Venus, Sieglinde, Senta i Der Rosenkavalier, jednu od njenih omiljenih uloga, sve pevane na švedskom. Godine 1949, pevala je Ariadne auf Naxos sa Hjordisom Šimbergom i Elizabet Sederstrom između ostalih.

Međunarodni angažmani

Pod tutorstvom Frica Buša, njena karijera je uzela maha. On je bio ključan u obezbeđivanju njenog prvog značajnog angažmana van Švedske, kao Elektra u Mocartovom Idomeneju na Glindbornskom festivalu 1951. Njen debi u Bečkoj državnoj operi 1953. bio je prekretnica; tamo bi bila redovan izvođač više od 25 godina. Usledila je Elza u Vagnerovom Loengrinu na Bajrojtskom festivalu 1954, zatim njena prva Brinhilda u kompletnom Prstenu u Bavarskoj državnoj operi, na Minhenskom operskom festivalu 1954. Kasnije se vratila kao Ziglind, Brinhilda i Izolda do 1969. godine.

Naslovnu ulogu Turandot, koja je kratka, ali zahteva neobično veliki zvuk, izvela je u milanskoj Skali 1958. godine, a zatim u ostatku Italije. Nilsonova je debitovala u Americi kao Brunhilda u Vagnerovoj Die Walküre 1956. sa Operom San Franciska. Ona je stekla međunarodnu slavu nakon nastupa kao Izolda u Metropoliten operi u Njujorku 1959. godine, što je dospelo na naslovnih strana. Izjavila je da je najveći događaj u njenom životu bio kada je traženo da nastupi na otvaranju tokom 180. sezone u Skali kao Turandot 1958. Ona je nastupala u mnogim velikim operskim kućama u svetu, uključujući Beč, Berlin, Kraljevsku operu u Kovent Gardenu, Tokio, Pariz, Buenos Ajres, Čikago i Hamburg.

Pevala je sa Sidnejskim simfonijskim orkestrom na Vagnerovom koncertu koji je otvorio Koncertnu dvoranu Sidnejske opere 1973. godine.^[9]

Videografija

• The Metropolitan Opera Centennial Gala, Deutsche Grammophon DVD, 00440-073-4538

Reference

Literatura

Spoljašnje veze

Birgit Nilson на Викимедијиној остави.