Хаплогрупа I-M170

Распрострањеност Хаплогрупе I

Хаплогрупа I или Y-ДНК хаплогрупа I је једна од хаплогрупа у људској генетици.

Заступљеност

Ово је појединачно најзаступљенија хаплогрупа међу људима Босанске крајине и Скандинавије.

Државе међу чијим становништвом је ово појединачно најзаступљенија хаплогрупа су: Србија (43,9%),[1][2] Босна и Херцеговина (42%), Црна Гора (40%), Хрватска (44%), Шведска (42%), Румунија (33%), Словенија (32%), Македонија (28%) и Бугарска (27%).[3][4]

Поред тога, државе у којима је ова хаплогрупа заступљена у значајној мери, иако не као најзаступљенија, су: Данска (41%), Норвешка (36%), Исланд (33%), Молдавија (29%), Финска (29%), Мађарска (28%), Белорусија (25%), Чешка (24%), Словачка (24%), Холандија (24%), Швајцарска (23%), Немачка (22%), Луксембург (22%), Енглеска (21%), Аустрија (20%), Белгија (20%), Естонија (18%), Украјина (17%), Русија (16%), Пољска (16%), Албанија (16%), Француска (15%), итд.[4]

Хаплогрупа I се генерално дели на Хаплогрупу I1 (највиша заступљеност у Скандинавији) и Хаплогрупу I2 (највиша заступљеност на Балкану).

Порекло

Претпоставља се да је ова хаплогрупа настала на Балкану пре 25-30.000 година. Хаплогрупа I представља главни маркер палеолитског човека у Европи, односно прве модерне људе који су населили Европу пре неколико десетина хиљада година и у Европи затекли Неандерталце које су потискивали. Преживевши неколико ледених доба, хаплогрупа I је уједно и једина хаплогрупа присутна готово искључиво на европском континенту.

Хаплогрупа I настала је из шире парагрупе IJ, а пре тога такође из заједничке парагрупе IJK. У том смислу најближа хаплогрупи I на филогенетском стаблу је хаплогрупа Ј. Претпоставља се да је ширењем савременог човека дошла у Европу са Блиског истока док је, генетски јој блиска, хаплогрупа Ј остала на истоку. Заједничка парагрупа IJ пронађена је у малом проценту у Ирану.

Хаплогрупа I је у Европи доживела неколико драматичних смањења популације услед екстремних климатских промена (пре свега ледених доба). По свој прилици, миграција хаплогрупе I је ишла од доњег ка горњем Дунаву, а затим северним обронцима Алпа, преко Рајне у југозападну Француску и Иберију. Са тих основних територија које су уједно и центри палеолитске уметности у Европи, потомци Кромањонаца расељавали су се и ка северу Европе пратећи топљење леда.

Уз хаплогрупу I најчешће се веже кромањонски расни тип. Овом расном типу припадало је и становништво из најстаријих мезолитских слојева Лепенског Вира и граветијанско становништво централне Европе. Припадници хаплогрупе I су по свој прилици у прошлости говорили неком варијантом неиндоевропског језика, који се вероватно сачувао у данашњем баскијском језику.

Референце

  1. ^ https://www.poreklo.rs/2012/12/17/y-dnk-haplogrupa-i-najčešća-kod-srba/
  2. ^ https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/
  3. ^ „National Pies - Atlas of Genetic Genealogy[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2014. г. Приступљено 12. 02. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  4. ^ а б Distribution of European Y-DNA haplogroups by country

Спољашње везе

  • Y-ДНК хаплогрупа I – најчешћа код Срба
  • п
  • р
  • у
Филогенетско стабло Y-ДНК хаплогрупа[χ 1][χ 2]
„Y-хромозомски Адам”
A00 A0-T [χ 3]
A0 A1 [χ 4]
A1a A1b
A1b1 BT
B CT
DE CF
D E C F
F1  F2  F3  GHIJK
G HIJK
IJK H
IJ K
I   J     LT [χ 5]       K2 [χ 6]
L     T    K2a [χ 7]        K2b [χ 8]     K2c     K2d K2e [χ 9]  
K-M2313 [χ 10]     K2b1 [χ 11] P [χ 12]
NO   S [χ 13]  M [χ 14]    P1     P2
N O Q R
  • Y-ДНК према популацији
  • Y-ДНК хаплогрупе историјских народа
Фусноте
  1. ^ Oven, Mannis van; Geystelen, Anneleen Van; Kayser, Manfred; Decorte, Ronny; Larmuseau, Maarten HD (2014). „Seeing the Wood for the Trees: A Minimal Reference Phylogeny for the Human Y Chromosome”. Human Mutation. 35 (2): 187—191. ISSN 1098-1004. doi:10.1002/humu.22468. Приступљено 2. 1. 2022. 
  2. ^ „ISOGG 2018 Y-DNA Haplogroup Tree Trunk”. isogg.org (на језику: енглески). International Society of Genetic Genealogy. Приступљено 2. 1. 2022. 
  3. ^ Хаплогрупа A0-T је позната и као A-L1085 (и претходно као A0'1'2'3'4).
  4. ^ Хаплогрупа A1 је позната и као A1'2'3'4.
  5. ^ Хаплогрупа LT (L298/P326) је позната и као Хаплогрупа K1.
  6. ^ Између 2002. и 2008, Хаплогрупа T-M184 је била позната и као хаплогрупа K2. То име је од тада поново додељено K-M526, сродној хаплогрупи LT.
  7. ^ Хаплогрупа K2a (M2308) и њен примарни подкладус K-M2313 били су раздвојени од хаплогрупе NO (F549) 2016. године (то је уследило након објављивања: Poznik GD, Xue Y, Mendez FL, et al. (2016). „Punctuated bursts in human male demography inferred from 1,244 worldwide Y-chromosome sequences”. Nature Genetics. 48 (6): 593—9. PMC 4884158 Слободан приступ. PMID 27111036. doi:10.1038/ng.3559.  У прошлости, друге хаплогрупе, укључујући NO (M214) и K2e такође су индентификоване са именом K2a.
  8. ^ Хаплогрупа K2b (M1221/P331/PF5911) је позната и као Хаплогрупа MPS.
  9. ^ Хаплогрупа K2e (K-M147) претходно је била позната као хаплогрупа X и K2a (али је сродни субкладус садашње K2a).
  10. ^ K-M2313*, which as yet has no phylogenetic name, has been documented in two living individuals, who have ethnic ties to India and South East Asia. In addition, K-Y28299, which appears to be a primary branch of K-M2313, has been found in three living individuals from India. See: Poznik op. cit.; YFull YTree v5.08, 2017, "K-M2335", and; PhyloTree, 2017, "Details of the Y-SNP markers included in the minimal Y tree" (Access date of these pages: 9 December 2017)
  11. ^ Хаплогрупа K2b1 (P397/P399) је позната и као хаплогрупа MS, али има ширу и сложенију унутрашњу структуру.
  12. ^ Хаплогрупа P (P295) је позната и као K2b2.
  13. ^ Хаплогрупа S, од 2017, позната је и као K2b1a. (претходни назив хаплогрупе S био је додељен K2b1a4.)
  14. ^ Хаплогрупа M, од 2017, позната је и као K2b1b. (претходни назив хаплогрупе M био је додељен K2b1d.)
Нормативна контрола: Људи Уреди на Википодацима
  • Родовид