Копа Америка 1975.

Копа Америка 1975.

Лого првенства
Детаљи такмичења
Датум	17. јул — 28. октобар 1975.
Тимови	10 (из 1. конфедерације)
Стадиони	12 (из 11 градова)
Коначан пласман
Шампиони	Перу (2. титула)
Друго место	Колумбија
Треће место	Бразил
Четврто место	Уругвај
Статистике турнира
Одиграно утакмица	25
Постигнуто голова	79 (3,16 по мечу)
Укупно гледалаца	1.053.000 (42.120 по мечу)
Најбољи стрелац	Е. Дијаз Луке (по 4. гола)
Најбољи играч	Кубиљас[1]
← 1967 1979 →

Копа Америка 1975. је било тридесето издање овог такмичења. Првенство је одржано од 17. јула до 28. октобра 1975. године. По први пут није постојало фиксно место одржавања турнира, а све утакмице су се играле током три месеца у свакој земљи учесници. Осим тога, турнир је променио име из Првенство Јужне Америке у фудбалу у Копа Америка. Учествовало је свих десет земаља КОНМЕБОЛ-а, а бранилац титуле Уругвај је прву утакмицу одиграо тек у полуфиналу, а остали учесници су такмичење почели у групној фази. Нови првак Јужноамеричког првенства је постала репрезентација Перуа по други пут у својој историји.^[2]

У полуфиналу играли су Перу и Бразил. У првој утакмици Перу је победио са 3:1 док је у другој утакмици победио Бразил са 2:0. Овиме је резултат био изједначен 3:3. Савези Бразила и Перуа су донели одлуку да се победник одлучи жребом. Увек се причало да је ћерка перуанског званичника Теофила Салинаса из гласачке кутије извадила пластични листић, претходно замрзнут, на коме је писало „Перу”. Бивши играчи Перси Рохас и „Панадеро” Дијаз једном су ово прокоментарисали: „Не знам, али легенда каже да је Салинас охладио гласачки листић пре жреба, а девојка је узела најхладнији”, рекао је Перси. „Важно је да је Перу отишао у финале, победили смо Колумбију и били шампиони. Остало су нагађања", рекао је Бакер.^[3].

Учесници

На првенству Јужне Америке учествовало десет репрезентација: Боливија, Перу, Бразил, Колумбија, Еквадор, Парагвај, Аргентина, Уругвај, Чиле и Венецуела. Репрезентација која је освојила прво место у групи је ишла у полуфинално такмичење. Победник полуфинала из две утакмице, гост домаћин, је ишао у финале.

1.  Аргентина
   

2.  Бразил
3.  Парагвај
4.  Перу
5.  Колумбија
6.  Боливија
7.  Еквадор
8.  Уругвај
9.  Чиле
10.  Венецуела

Градови домаћини и стадиони

Каракас, Венецуела	Бело Оризонте, Бразил	Росарио, Аргентина	Сантијаго, Чиле	Оруро, Боливија	Лима, Перу
Олимпико	Минеирао	Хиганте де Аројито	Насионал	Хесус Бермудез	Насионал
Капацитет: 23.940	Капацитет: 72.000	Капацитет: 45.465	Капацитет: 66.660	Капацитет: 33.000	Капацитет: 50.000
Лима, Перу	Богота, Колумбија	Гвајакил, Еквадор	Кито, Еквадор	Асунсион, Парагвај	Монтевидео, Уругвај
Алехандро Виљануева	Ел Кампин	Модело	Олимпико Атахуалпа	Дефенсорес дел Чако	Сентенарио
Капацитет: 33.938	Капацитет: 36.343	Капацитет: 42.000	Капацитет: 35.742	Капацитет: 42.354	Капацитет: 76.609

Први круг

Тимови су били подељени у три групе од по три тима. Сваки тим је играо два пута (код куће и у гостима) против других тимова у својој групи, са два бода за победу, један бод за нерешено и без бодова за пораз. Победници сваке групе пласирали су се у полуфинале где их је чекао Уругвај као владајући шампион и четврта репрезентација полуфинала

Група А

Репрезентација	И	Д	Н	И	ДГ	ПГ	ГР	Бод.
Бразил	4	4	0	0	13	1	+12	8
Аргентина	4	2	0	2	17	4	+13	4
Венецуела	4	0	0	4	1	26	−25	0

Утакмице

---

---

---

---

---

Група Б

Репрезентација	И	Д	Н	И	ДГ	ПГ	ГР	Бод.
Перу	4	3	1	0	8	3	+5	7
Чиле	4	1	1	2	7	6	+1	3
Боливија	4	1	0	3	3	9	−6	2

Утакмице

---

---

---

---

---

Група Ц

Репрезентација	И	Д	Н	И	ДГ	ПГ	ГР	Бод.
Колумбија	4	4	0	0	7	1	+6	8
Парагвај	4	1	1	2	5	5	0	3
Еквадор	4	0	1	3	4	10	−6	1

Утакмице

---

---

---

Match abandoned at 43'

---

---

Полуфинале

---

---

---

(*) Жребом је одлучено да је победник репрезентација Перуа.

Финале

Финале се играло у две утакмице и победник, шампион је репрезентација са више победа. Гол разлика се не рачуна.

У првом мечу Колумбија је у Боготи савладала Перу са 1:0. У другом мечу, Перу је у Лими савладао Колумбију са 2:0. Пошто је сваки тим победио у свом мечу (оба као домаћини), имали су исти број бодова, па је трећи меч морао да се одигра на неутралном терену да би се одлучио шампион. Трећа утакмица одиграна је у Венецуели где је Перу савладао Колумбију 1:0. Тако је Перу по други пут постао шампион Копа Америка^[4].

---

---

Листа стрелаца

На овом првенству укупно 42 стрелаца је постигло 79 голова, титулу најбољег стрелца јсу поделили аргентинац Леополдо Луке и колумбијац Ернесто Дијаз са по 4 постигнута гола.

Референце

Спољашње везе