Опсада Збаража (1649)

Опсада Збаража
Део устанка Богдана Хмељницког
Место Украјина Исход Пољска посада издржала до мира у Збориву
Сукобљене стране
Запорошки козаци Кримски канат	Државна заједница Пољске и Литваније
Команданти и вође
Богдан Хмељницки	кнез Јеремија Вишњовјецки
Јачина
око 70.000 козака и 70.000 Татара [1]	око 10-15.000 [1]
Жртве и губици
неколико десетина хиљада	неколико хиљада

Опсада Збаража у лето 1649. била је кључни догађај у устанку Богдана Хмељницког.

Увод

У пролеће 1648, Богдан Хмељницки хетман Запорошке војске, формално изјављујући верност краљу Владиславу IV, склопио је савез са Кримским Татарима и уништио пољску војску у Украјини у биткама код Жуте Воде, Корсуња и Пилаваца, а Пољску је захватило безвлашће због смрти краља Владислава IV. Козачке победе изазвале су масовни устанак православних кметова у целој Украјини, и уследио је покољ властеле, католичког свештенства и Јевреја. Након победе код Пилаваца, козачка војска је загосподарила Украјином, али је застала пред утврђењима Лавова и Замошћа.^[2] Зима је прекинула ратне операције.^[3]

Опсада

Берестечко

Жуте Воде

Корсуњ

Староконстантинов

Пилавци

Збараж

Зборив

Батог

Устанак Богдана Хмељницког на мапи Украјине.

Нови краљ Јан II Казимир понудио је козацима амнестију и повластице у зиму 1648, али су преговори са козацима пропали су због противљења украјинске властеле, коју је предводио кнез Јеремија Вишњовјецки, и устанка сељака, које Хмељницки није могао да контролише. Нови козачки поход у пролеће 1649, застао је пред утврђеним Збаражем, који су бранили региментари и приватна војска кнеза Вишњовјецког. Опсађени су задржали главнину козака и Татара, које је предводио сам кримски хан, пуних 40 дана. За то време, нова војска под командом Јана II Казимира је у бици код Зборива натерала Татаре на повлачење, после чега је Хмељницки пристао на мир. ^[3][1]

Последице

Споразумом у Збориву, три украјинске војводине (Кијев, Брацлав и Черњигов) постале су козачка територија, на којој није смело бити пољске војске, језуита и Јевреја, призната је равноправност православне вере, а број регистрованих козака повећан је на 40.000. Заузврат, Хмељницки је пристао на мир са Пољском, формално признавши власт пољског краља.^[3]

У пољској култури

Ова опсада је детаљно приказана у роману "Огњем и мачем" пољског нобеловца Хенрика Сјенкјевича из 1884.^[4]

Референце

Литература

• Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. стр. 160—166. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624. 
• Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926. 
• Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope, 1450-1789 (4. dopunjeno изд.). Beograd: Službeni list SRJ. ISBN 978-86-355-0446-9. OCLC 54529759. 
• Дјурант, Вил. Доба Луја XIV : историја европске цивилизације у доба Паскала, Молијера, Кромвела, Милтона, Петра Великог, Њутна и Спинозе : 1648-1751 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]. Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија). стр. 439—440. ISBN 978-86-331-1599-5. 
• Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. изд.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. стр. 258—267. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.